Bezbednost i zdravlje na radu (BZR) podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se preduzimaju određene mere i aktivnosti u cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih i drugih lica koji na to imaju pravo. Interes društva, svih subjekata i svakog pojedinca je da se ostvari najviši nivo bezbednosti i zdravlja na radu, da se neželjene posledice kao što su povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom svedu na najmanju moguću meru, odnosno da se ostvare uslovi rada u kojima bi zaposleni imao osećaj zadovoljstva pri obavljanju svojih profesionalnih zadataka. Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodan je sistematski pristup u preventivnom delovanju.

Izlaskom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu zaposleni su dobili šansu da se izbore za bezbedno radno mesto i da tokom rada sačuvaju svoje zdravlje. Zakon je, pre svega, napisan uz poštovanje Direktiva Evropske Unije (EU) i Međunarodne organizacije rada (MOR), iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Bezbednost i zaštita zdravlja na radu jedno je od osnovnih prava svakog čoveka, jer jedino bezbedan rad, zdrava i bezbedna radna sredina omogućavaju produktivan rad i život. Bezbednost i zdravlјe na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom u cilјu ostvarivanja fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih (član 4. stav 1 tačka 5. Zakona o BZR).

Značaj bezbednosti i zdravlja na radu

Značaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa humanog, socijalnog i ekonomskog stanovišta.

Rad u humanim uslovima predstavlja zadovoljstvo za svakog pojedinca, ali i uspeh i ponos za organizatora, poslodavca i za društvo u celini.

Socijalni značaj BZR u najvećoj meri se izražava kroz veliki broj zaposlenih koji se povrede ili izgube život na radnom mestu, obole od profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi sa radom o kojima, a često i o njihovim porodicama, preuzima brigu društvo.

I treća, ekonomska dimenzija BZR sagledava se preko posledica povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti i iskazuje se određenim finansijskim pokazateljima koji zavise od broja i težine takvih slučajeva. Naime, povrede na radu i profesionalne bolesti, često su praćene havarijama, odsustvom sa rada čime se stvaraju troškovi i izdaci zbog toga što radnik ne radi, zbog zastoja koji nastaje u proizvodnji i što se znatna sredstva izdvajaju za lečenje radnika, nadoknadu njegove zarade i drugih troškova i izdataka koji padaju na teret poslodavca i fondova socijalnog osiguranja. To znači da bezbednost i zdravlje na radu utiču na produktivnost i ekonomičnost poslovanja u preduzeću, kao i na kvalitet i konkurentnost proizvoda na tržištu, te da poslodavac ima neposredni interes da ona bude što efikasnija. Zato je svako ulaganje u mere zaštite za poslodavca korisna investicija. Od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i produktivnost u okviru preduzeća, koja se na nacionalnom nivou odražava na visinu nacionalnog dohotka. Istovremeno boljom zaštitom zdravlja na radu i smanjenjem broja povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti, smanjuje se opterećenje fondova socijalnog osiguranja  što se neposredno odražava na visinu izdvajanja ovih sredstava po osnovu doprinosa i iz nacionalnog budžeta. Dakle, od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i produktivnost u preduzeću ali i sposobnost radne populacije na nacionalnog nivou što u krajnjem utiče na nacionalni dohodak i standard svih građana.

Pravni okvir za bezbednost i zdravlje na radu

Ustavom Republike Srbije (član 38. stav 2. i član 72. stav 1. tačka 4.), utvrđeno je pravo zaposlenih na bezbednost i zdravlje na radu. U skladu sa Ustavom donet je Zakon o zaštiti na radu, koji je važio od 1991. godine do 2005. godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

U odnosu na Zakon o zaštiti na radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu  donoeo je određen broj kvalitetnih novina, pre svega:

• obavezu poslodavca da donese akt o proceni rizika svih radnih mesta, kao i upravljanje rizikom
• obavezu formiranja Odbora za bezbednost i zdravlje na radu u Preduzeću (kao telo koje ima predstavnike zaposlenih)
• obavezu poslodavca da utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom (ukoliko preduzeće ima do deset zaposlenih,  poslodavac po Zakonu može urediti obaveze, prava i odgovornosti ugovorom o radu)
• preciznije propisane preventivne mere…

U toku 2023. godine je objavljen i novi Zakon o BZR (Sl. glasnik RS 35/2023) koji uvodi i niz novina u samom zakonu. Neke od odredbi jesu u Zakonu o BZR novina, ali su od ranije poznate kroz druge republičke pravilnike iz oblasti BZR.

Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu

Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu se može posmatrati sa više aspekata: kroz aktivnosti na različitim društvenim nivoima (država, privredni subjekti, pojedinci) i primenom savremenih alata – softverskih rešenja koja olakšavaju rad u oblasti BZR.

Savremeni alati, softverska rešenja koja olakšavaju rad u oblasti BZR, stručnom licu za BZR treba da omoguće praćenje stanja na što jednostavniji način, bez puno papirologije. Takvi programi, tj. softverska rešenja treba da omoguće, pored ostvarivanja zakonskog minimuma, mogućnost razvoja i kreiranja dodatnih analitičkih i statističkih izveštaja u cilju unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu.  Na osnovu pomenutih izveštaja, stručno lice za BZR i sam poslodavac mogu da dobiju jasniju i sveobuhvatniju sliku o trenutnom stanju BZR u svom preduzeću kao i korisne informacije i podatke o mogućem unapređenju BZR.

Jedno od takvih rešenja je i OHSIS – program za vođenje poslova BZR. OHSIS nudi stručnom licu, da vodi zakonom propisane evidencije, razvoj i generisanje dodatnih statističkih izveštaja koji treba da doprinesu unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, a samim tim i široj društvenoj zajednici.  OHSIS, pored pomenutih prednosti u odnosu na klasično vođenje poslova BZR primenom glomazne papirologije i standardnih kancelarijskih aplikacija (kao što su npr. MS Word, MS Excel i sl.), stručnom licu za BZR skraćuje vreme potrebno za obavljanje administrativnih poslova u oblasti BZR, a samim tim mu pruža više vremena za suštinsko bavljenje poslovima BZR i mogućnost angažovanja na unapređenju stanja BZR kod poslodavca.

Delovi teksta preuzeti iz:
1. Aleksandar Ilić: Bezbednost i zdravlje na radu, Granski sindikat metalaca “Nezavisnost”, Beograd, 2006.
2. Prof. Dr Miroslava Ivanjac, Slavoljub Luković, Dragica Mišljenović: Bezbednost i zdravlje na radu –  sindikalni priručnik, UGS „Nezavisnost“, Beograd
3. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl. glasnik RS 101/05 i 91/2015.